PRAVO, PRAVILA I ODGOVORNOSTI

Skupina “Ogledalce” matičnog objekta Cipelica na dar je dobila semafor buke koji im pomaže u učenju tihog pričanja te slušanja i doživljavanja jedni drugih. Nakon isprobavanja načina rada semafora dogovorili su se da će tiho pričati da ih semafor ne bi trebao upozoravati na glasno pričanje i samim time da im ne smeta u buci. Budući da se neki prijatelji nisu držali dogovora, pitanje odgojitelja bilo je: „Zašto se viče i ne drži pravila?“; odgovor jednog djeteta bio je da on ima pravo vikati i tako su došli do aktivnosti vezanih o pravima, pravilima i odgovornostima.

Budući da djeci pružaju mogućnost iznošenja mišljenja, argumentiranju vlastitog mišljenja te poštivanju tuđeg mišljenja na pitanje: „Što znači imati pravo?“, došli su do zanimljivih dječjih odgovora koji su ih doveli do novih spoznaja:

IMATI PRAVO ZNAČI:

• „Da on to može.“
• „Dok nekaj rečeš istinu, da onda ne lažeš.“
• „To znači da moramo poslušati tetu što nam govori i ne smijemo dirati opasne stvari.“
• To znači da nekaj moreš napraviti.“

ŠTO JE TO DA NEKAJ MOREŠ NAPRAVITI?

• „ To znači da se nekaj moreš s nečim igrati, čitati knjigu.“
• „To je da imaš pravo vikati, trčati, jesti.“
• „Da budeš dogovaralica i da govoriš samo istinu.“
• „Imamo pravo čitati knjige, crtati.“
• „Imamo pravo tiho pričati.“
• „Da tiho pričamo; semafor smo dobili da naučimo tiho pričati.“
• „Onda imamo pravo vikati vani, ali malo tiše, a unutra tiho pričati.“
• „Imamo pravo tiho pričati.“
• „Nemamo pravo vikati, nego tiho pričati.“

 IMAMO LI PRAVO VIKATI?

• „Nemamo pravo vikati zato jer onda bi se upalil semafor.“
• „Nemamo pravo vikati jer bi onda sve boljele uši i grlo i upalio bi se semafor.“
• „Nemamo pravo vikati jer se upali semafor i onda je glasno.“
• „Nemamo pravo vikati jer će se upaliti semafor i onda je tako glasno i onda nam smeta.“
• „Nemamo pravo vikati jer će nas boljeti grlo i stalno bude se upaljivalo žuto i crveno.“
• „Nemamo pravo vikati jer oni koji viču bi ih boljelo grlo, a nas uši i stalno bi se palil semafor.“

ŠTO IMAMO PRAVO?

• „Imamo pravo tiho pričati, onda nas ne bole uši i ne upali se semafor.“
• „Mi imamo pravo da se po pravilima u tišini razgovaramo i da se semafor ne pali.“
• „Mi imamo pravo tiho pričati, ali vani malo vikati, a unutra tiho pričati.“
• „Imamo pravo se lepo igrati.“
• „Imamo pravo igrati se s loptom, igrati se s prijateljima.“

 ŠTO JE ONDA PRAVO?

• „Pravo je da prijatelji svi slušamo jedni druge i kaj imamo riječ i kaj poštovamo pravila.“
• „Pravo je kaj se držimo pravila.

PRAVILA KOJA SU DONIJELI GLASOVANJEM NAKON IZNOŠENJA, ARGUMENTIRANJA, TE POŠTIVANJA TUĐEG MIŠLJENJA:

• PRIČAMO TIHO UNUTRA U SOBI, STANU, KUĆI
• SREDNJE VIČEMO VANI

Pravilo da srednje viču vani djeca su predložila i usvojili  su isprobavanjem vikanja od tišeg prema glasnijem od 1 do 5, glasnoća glasa broj 3 je djeci najviše odgovarala te su tako došli do gore navedenog pravila.

Iskoristili su određeni događaj u grupi kako bi donijeli gore navedena pravila kojih će se u grupi držati. Djeca su sudjelovala u donošenju odluke, te spoznala odgovornost da se dogovoreno provodi u praksi. Na gore navedeni način donose i ostala pravila u skupini.

Neka djeca odlučila su gore navedena pravila iskazati likovnim izričajem na što isto imaju pravo.

Korištena literatura:

Maleš, D., Milanović, M., Stričević, I., Živjeti i učiti prava- Odgoj za ljudska prava u sustavu predškolskog odgoja, Zagreb, 2003.